Moj Zvečan

Pećka Patrijaršija
– Srce Srpstva duhovnosti i svetlosti
Kada zakoračiš kroz kapiju Pećke Patrijaršije, ulazite u drugi SVET, svet u kome vlada mir i duhovnost,svet ljubavi i razumevanja,svet svetitelja i bozanstva.
Smeštena pod stenama Prokletija, okružena stoletnim drvećem i tišinom koja leči, Pećka Patrijaršija nije samo mesto molitve, već i istorije, narodnog pamćenja i vere koja traje.
Sagrađena u 13. veku, (oko 1230–1250) od strane arhiepiskopa Arsenija I, naslednika Svetog Save.
U kompleksu su četiri crkve pod jednim krovom – kao simbol jedinstva u veri i u službi.
Crkve Svetih Apostola,
Crkve Svetog Dimitrija,
Crkve Bogorodice i
Crkve Svetog Nikole.
Svaka od njih nosi pečat svog vremena, svoj duh i molitvu vekova.
Unutrašnjost krase freske koje govore više nego što reči mogu da ispričaju. Gledaju te oči svetaca, tiho, s razumevanjem. Kao da znaju sve tvoje tuge i radosti.
A onda, tu je i bunar za isceljenje. Kažu da voda iz njega nosi blagodat, da može da pomogne ako joj priđeš s verom i čistim srcem. Mnogi su tu pronašli olakšanje, utehu, a neki i čudesna isceljenja.
Ispod temelja, kažu, postoje i tajne odaje. Mesta koja kriju zapise, predmete, možda i relikvije koje nisu za oči svakog prolaznika. Tu se istorija čuva šaptom, iz generacije u generaciju.
Malo je poznata LEGENDA o nevidljivom čuvaru.
Kaže se da svaki put kad bi vojska pokušala da oskrnavi Pećku Patrijaršiju, pojavljivao se nevidljiv čuvar,noseci svetleći mač u ruci, i štitio svetilište. Mnogi vojnici su tvrdili da su u snu videli Starca sa belom bradom, koji im je naredio da ne ulaze.
Patrijaršija je bila i ostala duhovno sedište srpskih patrijarha. Tu su se molili, tu se odlučivalo u najtežim vremenima.
A simboli... Ako podigneš pogled, videćeš krstove, ne samo kao znak vere, već kao štit i znak identiteta. I često se govori o osmostranom krstu koji je prisutan u pravoslavlju, kao i o simbolima koji su utkani u kamen, boju, zrak svetlosti.
Nije to samo arhitektura ni istorija. To je osećaj, osecaj koji mi je ostao iz Decana, da si u drugoj dimenziji, da hodas medj oblake, da si na NEBU. Kao da te neko zagrli nevidljivo, kao da ti neko kaže: "Tu si gde treba."
Zato, kad odete u Pećku Patrijaršiju, nemojte samo da gledate – čujte tišinu. Jer tamo, čak i tišina ima glas.
I zapamtite: vera nije samo u rečima, već u mestu koje vas natera da zastanete i ućutite pred nečim svetim. Pećka Patrijaršija je upravo takvo mesto.
Pruzite RUKU.