16/10/2026
На данашњи дан: 16. октобар 1944. – Покушај продора немачке „Смедеревске“ или „Штетнерове“ групације, која се повлачила из источне Србије, из правца Гроцке према Малом Мокром Лугу и Звездари. Главнина снага НОВЈ и Црвене армије ангажоване на њеном уништењу (16–19. октобра) у борбама између Смедеревског друма и Авале. Јединице НОВЈ и Црвене армије заузеле зграде Главне поште и Скупштине Југославије.
Након погибије немачког генерала Шнекенбургера, приликом покушаја пробоја немачких јединица у Топчидеру 13/14. октобра, сви преостали делови немачког корпуса који су се налазили ван Београда прикупљени су у рејону доњег тока Велике Мораве у Корпусну групу ''Штетнер'''. чији је командант постао генерал Валтер Штетнер. Тако је главни задатак Армијске групе ''Србија'' у одбрани Београда постало да се из околине у окружени град пробије управо Корпусна група ''Штетнер''.
Ове јединице располагале су са 20.000 војника , као и 1.500 возила, али су оскудевале у гориву. До 16. октобра уз врло тешке борбе Корпусна група ''Штетнер''доспела је у рејон Мокрог Луга, форсирајући напад са обе стране друма Гроцка-Београд. С обзиром на мале количине муниције и нафте које су му стајале на располагању, генерал Штетнер формирао је накраћи пут продора у окружени Београд. Међутим, доспевши у Мокри Луг, генерал је схватио сву тежину положаја у који су доспеле његове јединице и да је практично немогуће да се пробије у град овом линијом, па је 17. октобра издао наређење да се промени правац продора, окретом на југозапад, а затим и продором кроз Топчидерску долину, затраживши притом и дозволу да се у случају осујећења овог простора, његова Корпусна група упути мимо Београда, и пролаз пеко Саве потражи западније, у правцу Шапца.
Након драматичних борби 18. октобра, када су делови ''Штетнер'' групе покушале да се пробију у правцу Авале, и када су делови ових јединица успели да заузму село Зуце, Корпусна група је ипак заустављена у рејону Болеч-Врчин-Зуце-Лештане и након одбијања капитулације страдао је велики део немачких јединица (погинуло преко 4.000, заробљено 1.100 војника, као и сам командант). Ипак, и поред тешких губитака, током ноћи је из окружења успела да се извуче група од око 4.000 војника, док су остале јединице уништене, или су се предале ујутро 19. октобра.
Јединице које су успеле да се извуку из обруча, да се пробију до Саве и пребаце на њену леву страну, потом су се спојиле са јединицама које су се повлачиле из Београда. На Саву избијају 20. октобра, али су убрзо одбачене на југ, у правцу села Коцељеве, након чега се око 3.000 преосталих војника спојило са немачким гарнизоном у Шапцу, а потом су учествовали у тешким борбама на Сремском фронту.
Током пробоја у правцу Саве, делови немачких јединица нашле су се на друму Обреновац-Шабац и у селу Скела које је тешко страдало 1941. године. Овај пут село Скела је претрпело само пљачку. Историчар Радосав Туцовић наводи да је приликом пљачке села Скела октобра 1944. године, поред крађе стоке, сребра, одевних ствари, покућства, предмет крађе била и ракија, и то 1.794 литара, а један становник је у пријавама ратне штете навео да су му немачки војници на лицу места попили 100 литара ракије.
Литература: Радосав Туцовић, Злочин у селу Скела 1941, Београд 2025, стр. 134-140.
На сл: Уништење немачке групације у простору Авала-Врчин-Рипањ (мапа); Једнице Трећег украјинског фронта у наступању према Београду; Немачки војици на утврђеним положајима спољне одбране Београда
