02/10/2026
PREKIDAMO PRIKUPLJANJE POTPISA PODRŠKE – OVAKO SE NE GRADI POLITIČKA SNAGA ROMA
Unija Roma Srbije je u utorak 29. septembra donela odluku da prekine dalje prikupljanje potpisa podrške za izlazak na parlamentarne izbore.
Do trenutka donošenja odluke prikupili smo oko 3.700 potpisa podrške. Mogli smo da nastavimo, da jurimo potreban broj i pokušavamo da se po svaku cenu nađemo na glasačkom listiću.
Nismo želeli.
Jer problem više nije samo broj potpisa koji nedostaje.Problem je ono što smo tokom ovog procesa videli unutar sopstvene zajednice i na terenu.
Romska zajednica danas je duboko politički podeljena, zavađena i opterećena ličnim interesima. Godinama govorimo da nas drugi marginalizuju, ali moramo imati hrabrosti da priznamo da jedni druge često rušimo bolje nego što bi to mogao bilo ko sa strane.
Čim neko pokuša da napravi nešto samostalno, kreću diskreditacije, ogovaranja, podele i pokušaji da se njegov rad obesmisli.
Ovoga p**a nismo ostali samo na rečima – opstrukcije smo osetili i na terenu.
Naši ljudi su nas obaveštavali da su pojedini gradski i lokalni funkcioneri pokušavali da spreče ili otežaju organizovanje prikupljanja potpisa, a ljude koji su želeli da organizuju podršku pozivali telefonom i odvraćali ih od toga.
Umesto političke utakmice u kojoj će građani slobodno odlučiti koga žele da podrže, suočili smo se sa pokušajima da nam se suzi prostor da uopšte dođemo do ljudi i ponudimo im izbor.
A posebno boli što su u pokušajima diskreditacije i rušenja učestvovali i ljudi iz naše sopstvene zajednice.
Umesto da kažemo: „Ne moram da glasam za njih, ali dobro je da Romi konačno imaju izbor“, deo naše zajednice ponaša se kao da je najveći neprijatelj upravo drugi Rom koji pokušava politički da se organizuje.
To je poraz naše zajednice.
Još ozbiljniji problem predstavljaju oni koji svoju političku važnost grade na tome što velikim strankama n**e pristup romskim glasovima.
Njima ne odgovara politički osvešćen i samostalan Rom.
Njima odgovara zavisan čovek čijim glasom mogu da se pohvale pred nekim drugim.
Jer kada bi svaki Rom rekao:
„Moj glas je moj i niko ga ne može obećati u moje ime“ mnogi samozvani posrednici preko noći bi izgubili politički značaj.
Zato moramo otvoreno da pitamo:
Kome smeta da Romi imaju svoj politički izbor?
I još važnije:
Za koga se mi borimo ako će deo naše sopstvene zajednice pokušavati da sruši svakoga ko pokuša da napravi nešto nezavisno?
Dvadeset godina govorimo da Romi nemaju autentično političko predstavljanje.
Pokušali smo da ga napravimo.
Nismo tražili da svi glasaju za nas.
Tražili smo da Romi konačno imaju izbor.
Ali smo tokom ovog procesa videli koliko je sistem političke zavisnosti duboko pustio korenje i unutar naše zajednice.
Nije normalno da se politički uspeh Roma meri time koliko glasova neko može da odnese drugoj vecinskoj stranci.
Nije normalno da se oni koji pokušaju da naprave samostalnu romsku politiku prvo suočavaju sa napadima iz sopstvene zajednice.
Nije normalno da nam je draže da propadne drugi Rom nego da Romi dobiju još jednu mogućnost političkog izbora.
I nije dovoljno da za sve optužujemo druge.
Deo odgovornosti je među nama. I vreme je da to kažemo naglas.
Zato smo u utorak odlučili da stanemo.
Ne zato što smo odustali od ideje političkog predstavljanja Roma, već zato što ne želimo poslaničko mesto po cenu da postanemo deo upravo onoga protiv čega smo krenuli.
HVALA LJUDIMA KOJI SU BILI UZ NAS!
Posebnu zahvalnost dugujemo ljudima koji su, uprkos svemu, organizovali prikupljanje potpisa, razgovarali sa građanima i pokazali da postoji i drugačija romska politika.
Hvala našim ljudima iz Aleksinca, Arilja, Doljevca, Jagodine, Kragujevca, Lebana, Mladenovca, Beograda, Osečine, Obrenovca, Valjeva, Prekodoca, Sremske Mitrovice, Surdulice, Vladičinog Hana i Vranja.
A pre svega – hvala svakom od oko 3.700 građana koji je svojim potpisom stao iza našeg prava da pokušamo.
Vaši potpisi nisu bili uzaludni.
Pokazali ste da uprkos podelama, pritiscima i opstrukcijama postoje ljudi koji žele da Romi imaju svoj politički izbor.
Zbog vas ovu priču ne završavamo.
Ali sebi i celoj romskoj zajednici dugujemo ozbiljno pitanje:
Ako sami rušimo one koji pokušavaju da naprave nešto naše, dok drugi raspolažu našim glasovima – ko će onda izgraditi političku snagu Roma?
Romski glas nije roba.
