20/09/2026
Dragi moji,
danas sam u Aleksandrovcu Župskom.
Kada dođete u Župu, ne dolazite samo u jedan grad. Dolazite u zemlju vinograda, domaćina i tradicije koja traje vekovima.
Ovde se vinova loza gajila kroz generacije. Preživela je ratove, krize, nacionalizacije, propadanje velikih sistema i loše privatizacije.
Ali Župljanin nije propao.
Jer možete ugasiti preduzeće.
Možete promeniti sistem.
Ali ne možete čoveku oduzeti znanje koje su mu ostavili otac i deda, niti ljubav prema zemlji koju će ostaviti svom sinu i unuku.
Danas sam probao župska vina.
Pio sam francuski Pétrus, pio sam italijanski Masseto — vina koja koštaju hiljade evra po flaši.
Nisam vinski stručnjak, ali vam kažem kao čovek — ova naša župska vina imaju ukus, miris i buket koji mogu da stanu rame uz rame sa velikim svetskim vinima.
U njima je ukus zemlje, sunca, grožđa i generacija koje su im posvetile život.
I to treba da upozna svet.
I zato Srbija mora mnogo snažnije da stane iza svojih domaćina i proizvođača.
Potrebna nam je snažna nacionalna organizacija za brendiranje i plasman srpskih proizvoda, koja će malom i srednjem proizvođaču pomoći oko brenda, ambalaže, standarda, sajmova, distribucije i izlaska na velika svetska tržišta.
Ne treba Župljaninu država da objašnjava kako se pravi vino.
On to zna vekovima.
Država treba da mu otvori vrata sveta.
A Aleksandrovac nije samo vino.
Ovde je bio i čuveni „Diskos“, jedan od simbola muzičke industrije nekadašnje Jugoslavije.
Odavde su milioni gramofonskih ploča odlazili širom zemlje, a snimala su neka od najvećih imena naše muzike.
I ja za Aleksandrovac nosim svoju ličnu uspomenu — vreme kada smo i mi sa našim orkestrom „Plave zvezde“ ovde snimali ploču.
Zato me ovaj grad vraća i u mladost.
A danas me je dočekao narod.
Na trgu i ulicama — susreti, zagrljaji, razgovori i fotografije.
I upravo u tim ljudima vidim najveće bogatstvo Župe.
PROŠLOST NAM JE DALA KOREN.
SADAŠNJOST NAM JE DALA DOMAĆINA KOJI NIJE ODUSTAO.
A BUDUĆNOST MORA DA NAM DA SVETSKO TRŽIŠTE.
Neću da tugujemo za onim što je nestalo.
Hoću da ponovo stvaramo.
Da Župa bude prepoznatljiva na vinskim kartama Evrope i sveta.
Da pored vina prodajemo turizam, hranu, tradiciju, kulturu i doživljaj Srbije.
Da mladi Župljani ne moraju da odlaze da bi uspeli, već da mogu ovde da podignu vinograd, naprave vinariju, osnuju porodičnu kompaniju i svoj proizvod prodaju Parizu, Londonu, Njujorku, Dubaiju, Pekingu i Tokiju.
Ne treba nama da neko izmisli Župu.
Župa već postoji.
Treba da pomognemo njenim ljudima da je ceo svet upozna.
To je Srbija u koju verujem.
Srbija koja ne zaboravlja svoje korene, ali živi od svog rada i gleda u budućnost.
ALEKSANDROVAC I ŽUPA — VEKOVI TRADICIJE, A NAJBOLJE TEK DOLAZI.
PORODICA JE SNAGA SRBIJE.
