Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша поручио је данас да родна равноправност није само питање јавних политика, већ један од темељних принципа савременог друштва и предуслов за пуно остваривање људских права, одрживи развој и једнаке могућности за све грађане.

Он се обратио учесницима јавног слушања о Предлогу измена и допуна Стратегије за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године и Предлогу Акционог плана за 2026. и 2027. годину за спровођење ове стратегије, које je Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало данас, на Национални дан родне равноправности.

Министар Бериша је рекао да унапређење механизама за остваривање родне равноправности представља важан корак у изградњи друштва заснованог на поштовању људских права, недискриминацији и социјалној укључености.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог посебно је посвећено томе да процес креирања и унапређења јавних политика буде транспарентан, инклузиван и заснован на дијалогу. Зато је важно да кроз ово јавно слушање чујемо различита мишљења, предлоге и искуства свих заинтересованих страна, јер такав приступ омогућава да јавне политике буду реалне, применљиве и усмерене ка потребама грађана“, закључио је министар.

У уводном делу обратили су се и представници међународних партнера који пружају подршку процесу унапређења родне равноправности у Републици Србији – Јелена Секулић Недељковић из Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), Нино Гоголадзе из Мисије ОЕБС-а у Србији, као и Сабина Олтхоф, директорка ГИЗ-а Србија.

Предложена документа јавних политика представиле су државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Ливија Павићевић и руководилац Групе за унапређење родне равноправности Биљана Стојковић, а потом је уследила дискусија током које су учесници имали прилику да дају своје предлоге и сугестије.

Јавно слушање одржано је у оквиру јавне расправе о поменутим документима, која ће трајати до 17. јуна.

Поводом Дана оснивања Националног савета словеначке националне мањине, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша упутио је честитку руководству и члановима тог савета, као и свим припадницима словеначке заједнице у Републици Србији.

Министар је истакао да је овај дан прилика да се подсетимо значајне улоге коју Национални савет има у очувању и унапређењу националног, културног, језичког и духовног идентитета словеначке заједнице у нашој земљи, али и да одамо признање свим појединцима који својим радом доприносе очувању богатог наслеђа словеначке националне мањине.

„Негујући свој језик, културу, традицију и обичаје, припадници словеначке заједнице истовремено дају значајан допринос развоју нашег друштва, јачању међусобног разумевања и изградњи атмосфере поштовања и поверења међу свим грађанима Србије“, навео је министар Бериша.

Он је поручио да Република Србија остаје чврсто посвећена унапређењу права националних мањина и додао да ће ресорно министарство и убудуће бити поуздан партнер у свим активностима које доприносе равноправности, очувању културне разноликости и јачању међунационалног поверења.

Уз срдачне честитке поводом овог значајног датума, министар је председнику и члановима Националног савета словеначке националне мањине пожелео много успеха у даљем раду, као и да наставе да са поносом чувају и развијају богатство словеначке културе, традиције и језика на добробит целокупног друштва.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша најоштрије је осудио паљење мађарске заставе коју је носио ученик мађарске националности током испраћаја матураната у Суботици, поручивши да су такви поступци недопустиви у друштву које почива на међусобном поштовању, равноправности и уважавању различитости.

Министар је истакао да скрнављење националних симбола, без обзира на то о којој држави или народу је реч, не доприноси изградњи добрих међуљудских односа, већ ствара поделе и нарушава дух заједништва који се годинама гради међу грађанима Србије.

Нагласио је да је Србија држава свих својих грађана и да се њена снага огледа управо у заједничком животу различитих култура, традиција и идентитета, те додао да зато сваки чин којим се вређа национално достојанство било ког појединца или заједнице заслужује јасну и недвосмислену осуду.

„Не смемо дозволити да овакви појединачни инциденти угрозе добре односе који постоје међу националним заједницама у Србији“, истакао је министар и додао да ће министарство које води наставити да промовише вредности толеранције, равноправности и међусобног уважавања као темеље стабилног, демократског и просперитетног друштва.

Oчување достојанства, обезбеђивање приступа правди и доступност одговарајућих механизама подршке од кључног су значаја за остваривање права жена које су претрпеле различите облике насиља током оружаних сукоба, поручио је министар за људска и мањинска права Демо Бериша у Бањалуци на округлом столу под називом „Подршка женама жртвама рата у складу са Истанбулском конвенцијом”.

Реч је о скупу у организацији Центра за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске који је окупио представнике институција Републике Српске и Републике Србије, академске заједнице и организација које се баве заштитом права жена и подршком жртвама рата, са циљем размене искустава и добрих пракси, као и унапређења сарадње у области заштите и подршке женама које су претрпеле ратно насиље.

Министар Бериша је истакао значај доследне примене стандарда Истанбулске конвенције, као и потребу за јачањем институционалне сарадње и међусобне подршке у циљу обезбеђивања свеобухватне заштите и подршке женама жртвама рата.

„Подршка женама жртвама рата мора бити системска, континуирана и заснована на међународним стандардима. Само кроз јачање институционалне сарадње, размену искустава и усклађивање са међународним праксама можемо обезбедити свеобухватну и одрживу подршку женама жртвама рата, као и њихову пуну интеграцију у друштво“, изјавио је министар Бериша.

Осим министра Берише, у уводном делу скупа обратили су се председник Владе Републике Српске Саво Минић, министар правде Републике Српске Горан Селак и директорка Центра за једнакост и равноправност полова Републике Српске Маја Векић.

У оквиру округлог стола представљена су искуства и активности институција и организација које се баве питањима ратних злочина, тражења несталих лица, заштите права жртава и унапређења положаја жена, а учесници су разматрали могућности за даље јачање сарадње и унапређење постојећих механизама подршке.

Скуп је завршен дискусијом и закључцима усмереним на даље унапређење положаја жена жртава рата и развој ефикаснијих облика институционалне подршке у складу са међународним стандардима.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша састао се у Бањалуци са министром правде Републике Српске Гораном Селаком и том приликом истакао да су јединство, међусобно поверење и сарадња Србије и Републике Српске од кључног значаја за очување стабилности и сигурне будућности српског народа.

Током састанка размотрене су могућности за јачање институционалне сарадње два министарства, као и партнерства у области људских и мањинских права, укључујући и антидискриминациону политику.

Такође, размењена су искуства када је реч о изради прописа и модернизацији правосудног система у контексту заштите људских и мањинских права уз посебан осврт на унапређење законодавних и стратешких оквира у наведеним областима.

Министар Бериша је рекао да су односи Србије и Републике Српске засновани на међусобном поверењу, поштовању и снажним историјским и културним везама које је неопходно додатно јачати кроз институционалну сарадњу и заједничке пројекте.

„Управо зато је важно да заједно наставимо да радимо на унапређењу права свих грађана, јачању владавине права и изградњи друштва заснованог на равноправности и поштовању људских права“, истакао је Бериша.

Саговорници су констатовали значај оваквих сусрета и изразили спремност за наставак сарадње у областима од заједничког интереса.

Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Акциони план за остваривање права националних мањина за период 2026-2029. године, а према речима министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Дема Берише усвајање тог документа представља важан корак у даљем унапређењу положаја мањинских заједница у нашој земљи.

„Овај документ није само формални оквир, већ конкретан механизам за унапређење права националних мањина, очување њиховог идентитета, језика, културе и равноправног учешћа у друштвеном животу. Усвајањем Акционог плана потврђујемо да је Србија посвећена изградњи друштва заснованог на толеранцији, међусобном уважавању и једнаким правима за све грађане”, поручио је министар Бериша.

Акциони план за остваривање права националних мањина за период 2026-2029. године обухвата кључне области од значаја за остваривање права националних мањина као што су култура, образовање, службена употреба језика и писама, информисање, учешће у јавном животу и забрана дискриминације, а његово спровођење допринеће јачању институционалног оквира и пуној примени мањинских права.

Документ је припремљен кроз инклузиван процес консултација са представницима националних савета националних мањина, државних органа, организација цивилног друштва и стручне јавности, а на његов садржај сагласност је дала и Европска комисија.

Усвајање Акционог плана потврђује посвећеност Републике Србије очувању и унапређењу људских и мањинских права, као и испуњавању обавеза у процесу приступања Европској унији.

Аутор фотографија: Слободан Миљевић

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша упутио је честитку поводом Курбан-бајрама великодостојницима исламске заједнице, као и свим верницима исламске вероисповести.

,,У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и у своје лично име, честитам вам Курбан-бајрам, један од најзначајних празника у исламској традицији који нас учи вредностима вере, пожртвованости, солидарности и међусобног поштовања, у жељи да празничне дане проведете са најмилијима у здрављу, миру и благостању“, навео је министар Бериша.

Поручио је да само кроз међусобну подршку, разумевање и уважавање можемо удруженим снагама превазићи сва искушења која се нађу пред нама, негујући дух хуманости, саосећања и доброте.

Бајрам шериф мубарек олсун!

У Палати Србија данас је одржан скуп поводом почетка кампање о подизању свести и негативним ефектима дечјих и присилних бракова на здравље и добробит жена и девојчица, што представља један од највећих проблема с којима се суочава ромска заједница.

Реч је о кампањи коју је покренуло Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а према речима ресорног министра Дема Берише циљ није само да се укаже на размере овог проблема, већ и да се заједничким деловањем допринесе његовом сузбијању.

Министар је рекао да дечји, рани и принудни бракови остављају дубоке последице не само на животе жена и девојчица, већ и на читаво друштво.

Навео је да свако дете има право на безбедно детињство, образовање и слободу избора, а да прерано ступање у брак, које најчешће погађа ромске девојчице, доводи до напуштања школовања, економске зависности и повећаног ризика од насиља, дискриминације и социјалне искључености.

Министар је истакао да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ову тему препознаје као један од приоритета у области заштите људских и мањинских права, као и да у домену својих надлежности настоји да креира и спроводи мере које ће допринети превенцији и сузбијању дечјих, раних и принудних бракова.

Ипак, указао је на то да ниједна институција не може самостално решити овај проблем већ да је потребна заједничка и системска реакција читаве заједнице.

„Управо зато покрећемо кампању посвећену подизању свести о негативним последицама дечјих и принудних бракова на здравље, безбедност и добробит жена и девојчица. Циљ ове кампање није само да укажемо на размере проблема, већ и да охрабримо друштво да о њему говори отворено, без страха и предрасуда, као и да заједничким деловањем допринесемо његовом сузбијању“, додао је министар Бериша.

У складу са темом скупа, присутни су имали прилику да погледају монодраму „Сама“ у извођењу Александре Милојковић Новикове, која кроз причу о положају младих Ромкиња указује на ризике раних бракова, значај образовања и оснаживања жена, као и на потребу за превазилажењем дискриминације и социјалне искључености.

Скуп је организован у оквиру Програма стручне праксе у 2025/2026 години, уз финансијску подршку Мисије ОЕБС у Републици Србији.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Министарством заштите животне средине упућује Јавни позив организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за учешће у Радној групи за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом.

Рoк зa пoднoшeњe пријава траје до 5. јуна 2026. године.

Заинтересоване организације цивилног друштва дужне су да своје пријаве заједно са припадајућом документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) у назначеном року доставе искључиво електронским путем на и-мејл адресу: [email protected] сa нaпoмeнoм: ,,Кандидатура за избор организација цивилног друштва за учешће у Радној групи за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом“.

Потребни обрасци, као и додатне информације за њихово попуњавање налазе се на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Министарством заштите животне средине упућује Јавни позив организацијама цивилног друштва за подношење кандидатуре за чланство у Радној групи за израду Акционог плана за период од 2027. до 2030. године за спровођење Програма прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023- 2030. године.

Рок за подношење пријава траје до 15. јуна 2026. године.

Пријаве са пропратном документацијом из тачке IV Јавног позива (ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈА СЕ ДОСТАВЉА) подносе се искључиво електронским путем на адресу: [email protected] са напоменом „Кандидатура за избор организација цивилног друштва за чланство у Радној групи за израду Акционог плана за период од 2027. до 2030. године за спровођење Програма прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023- 2030. године“.

Потребни обрасци, као и додатне информације за њихово попуњавање налазе се на сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.