20/10/2026
Jasna Matić kandidatkinja Evropske Srbije
Dnevnik NoveS
(ceo intervju)
Možete li da objasnite ovu formulaciju? Glasi: glas za studentsku listu je pola glasa, a za Evropsku Srbiju ceo glas?
Pa to je u skladu sa našim prioritetom, da je ono što je za Srbiju trenutno najvažnije nastavak i ubrzanje procesa harmonizacije sa Evropskom unijom i konačno učlanjenje u Evropsku uniju do 2030. godine. Za nas, u ovim trenutnim okolnostima, koje su u svetu krajnje kompleksne, nema drugog načina da izađemo iz krize nego da postanemo članica Evropske unije.
Ali kad pogledamo sada planove Evropske unije za proširenje, nas na tom spisku nema. I sad, je li to dokaz da vi mašite temu ovih izbora ili baš suprotno?
Ja bih rekla baš suprotno. Mi ne možemo biti u planu kad mi ne želimo. Niko ne može nas da vuče da se mi protivimo i da nećemo. Naš bivši predsjednik je rekao da to za nas nije plan. Razne međunarodne sile koje ovde imaju veliki uticaj su rekle da budućnost Srbije nije u Evropskoj uniji. Evropska unija nama drži otvorena vrata.
I ono što bih ja htela da podsetim i naše građane i vaše gledaoce je da našim protestima jedina podrška dolazi od Evropske unije. Oni nas podržavaju u tome da tražimo svoja prava, da tražimo poštovanje zakona, da tražimo rad institucija, da tražimo pad korupcije. Jedini nas oni u tome podržavaju.
Zamislimo scenario: pobedi Studentska lista i vi ste joj partneri. Kada je Srbija, prema vašem proračunu, u Evropskoj uniji?
Naš plan je 2030. godina. Ono što je najbitnije, da ako se taj scenario desi, za koji se ja zaista nadam da će se desiti, da mi prvog dana zovemo prvo Evropsku uniju, tražimo pomoć i podršku za reforme, za smanjenje korupcije, tražimo podršku, na primer, Laure Koveši, evropske tužiteljke, da nam pomogne da izađemo na kraj s ovim kriminalom koji je našu zemlju potpuno upropastio.
Ali ono što Studentska lista kaže, ili što se bar čuje od nekih njihovih predstavnika, jeste: mi ćemo organizovati referendum informisanih građana. Šta je problem u tome? Gde tu vidite problem?
Pa tu generalno problema nema, to bi i trebalo da bude odluka informisanih građana. Naši građani trenutno nisu informisani, oni su sluđeni ovom medijskom kakofonijom gde ste vi jedno usamljeno zrnce razuma, ali mi vremena nemamo.
I treba biti svestan da su svet i Evropa, nažalost vidimo, u velikom haosu. Mi smo jedna mala siromašna zemlja tu nasred p**a, tako smo još nekada u školi učili. To se sada vidi zaista vrlo bolno. Mi moramo podhitno da nađemo saveznika koji će naš interes videti kao svoj i koji će svoj interes videti kao naš i da se na njih oslonimo. Mi nemamo izbora za takvog partnera do Evropske unije.
Ono čemu mi svedočimo jeste jedan otvoreni rat, zapravo, stranaka koje su podržale studente i povukle se, pre svega SSP-a, ali ne maše se ni ove druge dve iz vaše koalicije. Mislite li da je, nakon takvih međusobnih optužbi, ta saradnja izvesna ili baš upitna?
Ja mislim da svako ko ima interes Srbije na srcu i kao stvar broj jedan za koji se interesuje, mora da bude opredeljen za saradnju. I svi oni koji žele dobro Srbiji moraju se boriti zajedno za jačanje institucija, ponovno uspostavljanje, nije čak ni jačanje, nego ponovno uspostavljanje, dizanje iz pepela institucija, poštovanje zakona u ovoj zemlji i bez ikakve sumnje za nastavak p**a ka Evropskoj uniji.
Je li tačno da je vaša lista, na kraju, hiljadu članova stalnog sastava biračkih odbora praktično prepustila da popuni SNS, jer to nije ponudila studentima?
Koliko ja znam, studenti nisu bili zainteresovani. Generalno nisu bili zainteresovani za saradnju s nama. Na nivou lokalnih samouprava i u individualnim razgovorima do te saradnje je došlo. Na nekim drugim mestima nije.
Studenti su najavili svoju završnu konvenciju za Slaviju. Naprednjaci, čini se, da li u Pioniru ili negde na otvorenom, nije važno. Vaša je sutra?
Sutra, da.
Pa dobro, to je kraj kampanje. Mi smo uradili sve što smo mogli. Svi su uradili sve što su mogli. Neki su uradili sve lepo. Neki su uradili i razne zle stvari u skladu sa inače svojom tradicijom.
Tako da na građanima je sada da se opredele i da razmisle dobro šta je za njih bitno.
Šta je ono što znaju da će im doneti dobro.
Šta je ono što je neizvesno.
Šta je ono što je izvesno loše po Srbiju. I mislim da je ta situacija sada relativno jasna.
Posle 14 godina jasno je da ovi ljudi koji su na vlasti Srbiji ne žele dobro, oni žele dobro samo sebi. To je jedna vlast koja je razorila sve institucije, potpuno uništila vladavinu zakona, čak do tog apsurda da ljudi voze autoputem u suprotnom smeru. Znači, to su nezabeleženi nivoi nepoštovanja zakona, to se nigde u svetu nije desilo.
S druge strane, studenti su naravno probudili volju i želju i nadu da je promena moguća i da možemo opet živeti kao ljudi.
Mi smo tu sa iskustvom iz administracije i državne uprave, koji znamo da će nam Evropska unija pružiti podršku, pružiti pomoć u svim onim oblastima u kojima nam je potrebno, od materijalne do pravne pomoći, institucionalne i savezništva u svetu gde mi kao mala zemlja svakako ne možemo sami preživeti.
Opasnost od toga da lista Evropska Srbija ne pređe cenzus. Ako bi se i to desilo, da li biste to razumeli kao: evo, Srbija je rekla neću u Evropsku uniju, ili biste to razumeli kao: omašili smo temu ovih izbora?
Ni jedno ni drugo. To bismo razumeli kao rezultat ove užasne kakofonije u medijima i užasne na mrežama, posebno na društvenim mrežama, znači na internetu, kampanje koja se vodi upravo protiv pristupanja i približavanja Srbije Evropskoj uniji.
To je jedan pravac, smer i napor koji traje već 40 godina u Srbiji. Da se mi slučajno ne primaknemo Evropskoj uniji, koja jeste naša domovina, gde naši ljudi žive, gde naši mladi idu da studiraju i gde mi svi u krajnjoj liniji želimo da živimo, ili tamo ili na taj način kao što se u Evropskoj uniji živi.
Vi ste se vratili u politiku posle, koliko, 11 godina nekog užasno dugog sudskog procesa, čiji je epilog da ste oslobođeni svih optužbi. Mi smo kao televizija, dok smo bili još, ne znam, Newsmax, radili priču o tome. Zanima me sad, kada ste rešili da se vratite ponovo u politiku, jeste li imali dilemu o tom povratku? I jeste li imali dilemu da li treba ići na izbore sad u ovoj konstelaciji ili ne?
Da, pa ja sam malo imala dilemu. To jeste teško iskustvo. Sa druge strane, ja sam već izgubila sve što je moglo da se izgubi, osim života. To nisam izgubila, ali sve drugo jesam, tako da za mene su ti ulozi bili relativno niski.
I kao neko ko razume šta se dešava i ko je radio za državu i shvata šta je sve pogrešno urađeno u ovih proteklih 14 godina, zaista je teško stajati sa strane i ne pokušati da se nešto popravi.
Tako da za mene ni taj ulazak u politiku, za mene lično, nije bio veliko pitanje kao ni izlazak na izbore. Ja mislim da je krajnji čas i da je apsolutno neophodno da Srbija, kao i svi naši susedi, ubrza put i postane članica Evropske unije, da konačno živimo kao ljudi u uređenoj zemlji gde zakoni važe za sve, gde institucije služe građanima i gde svi imamo neko dostojanstvo života.
