10/11/2026
35 godina fudbala, rekreacije i druženja mitrovačke grupe loje su osnovali Siniša Ninković fudbalski trener i neumorni sportski radnik i Danilo Krtinić-Krca atletski trener i tadašnji direktor sportske hale Pinki. Proslava jubileja u ponedeljak 22. decembra 2025. godine U 18 ha u Restoranu Bela Ruža kod Miće u Pejtonu na Savi.
Prisutno 70 članova grupe
A KAKO JE SVE POČELO KROZ PESMU JE NAPISAO JURIŠIĆ BRANISLAV
Ако вам је можда сећање увело,
Подсетићу како је, све ово почело.
'91, беспарица хара
Па и нашој хали понестало пара.
Ћира, Терза, Љупће, Бранко, Васа, Бели
Заједно су тада код Синише сели.
Мудровали како прилоге да дају
На крају закључе, фудбал да играју.
Док се тако друже и по лопти млате
Рекламу у хали мораће да плате.
Пун је жиро рачун милина је свима
А фудбала ето и дан - данас има.
Фудбал је ко фудбал, може играт свако
Али овај је наш је, специфичан јако.
Утакмица свака прича је за себе
Тек тамо се види ко ту кога ... воли.
Шлихтања су разна и свађа је честа
За озбиљну игру код нас нема места.
Кад се игра руком прекршај не важи
Јер код нас је битно ко тај енац тражи.
Тако једном Перу ухватила мука
Набеди га Бане да је била рука.
Бунио се Пера, ал не лези враже
Није мого рећи министру да лаже.
Бесан био Пера као љута гуја
Ал рачуна, за млин требаће му струја.
А тек кад је фаул гунгула настаје
Тада прекид игре пет минута траје.
Јесте фаул-није фаул, актери се споре
Фића шаље лопту на трибине горе.
Е сад сви реже и погрде шаљу
А за избор речи много баш не хају.
Асортиман псовки, као неки маркет
Да од стида некад поцрвени паркет.
И Недим се свађа са великим жаром
Ваљда што не може да игра с цигаром.
А из свега тога и варница врца
Но ипак највише, нервира нас Крца.
Што тај дриблат воли и давити може
Смучи ти се живот, сачувај ме боже.
Дрибла тамо – амо, врти се ко чигра
Понекад не знамо с ком екипом игра.
Ипак није увек баш све тако црно
Буде нечег лепог, бар по неко зрно.
Тако Раде био у Енглеској мало
Из Челсија донео, лопту да играмо.
Лепа лопта стигла са далеког пута
Играли смо са њом целих пет минута.
Распала се скроз, нико не зна како
Биће да је деда Ђокић шутнуо баш јако.
Али оно право још вам нисам реко
То је да четвртком домаћин је неко.
Сва нервоза пукне као балон жвака
Кад стигне клопа Тешића из Јарка.
Шта је на менију роштиљ или прасе
Шурјак трипут сипа, правило је, зна се.
Сад сви редом наздрављају, домаћину мило
Још кад му кажу, вако није било.
А четвртак једног, неки вирус влада
Божјаковић Ацу стигала је прехлада.
Он код куће седи нервоза га стиже
Како би волео друштву да је ближе.
Снуждио се јадан као нека стрина
Ал поруку шаље супруга Марина.
“Знам да ти је Ацо, до твог друштва стало
Иди Ацо бар вечерај, уштедећеш мало”.
И за себе нешто морам да вам кажем
Јер ја стварно никад не умем да лажем.
Да потрчим могу и то и те како
Али с лоптом ипак, не умем никако.
Кад сам пред голом ја изгубим ритам
Којом ћу да шутнем и сам себе питам.
Ето драги моји, то су шале мале
‘41, прозваћу остале.
“Песма је настала спонтано, искрено, једно поподне.
Одраз је искрене захвалности и поштовања и посвећена је
свима који су били, јесу или ће бити део овог дивног дружења”
Песма је прочитана на прослави јубилеја 25 година дружења
у Ресторану Бела Ружа у Сремска Митровица.
Петак 02.12.2016. године
Аутор Бане Јуришић