Pristojna Crna Gora

Kad zine – nikad dosta
Nije problem u Spajiću. Nije problem ni u povećanjima. Problem je što je penzionerima, da se ne lažemo, zinula guzica.
Tri p**a su penzije povećane. Ne simbolično, ne kozmetički, nego stvarno. Ono što je decenijama bilo nezamislivo, desilo se za par godina. I šta smo dobili zauzvrat? Zahvalnost? Razumijevanje? Minimum strpljenja? Ne. Dobili smo kletve, prijetnje i naricanje kao da im je neko uzeo, a ne dao.
U ovoj zemlji postoji čudan mentalni mehanizam: kad dobiješ malo – ćutiš. Kad dobiješ više – poludiš. Apetit raste brže od penzije, a osjećaj mjere nestaje istog trenutka kad se osjeti da “može još”.
Penzioneri danas ne pričaju o tome koliko im je bolje nego juče. Oni pričaju o tome koliko im još fali da budu “zadovoljni”. A to “zadovoljni” nema cifru, nema granicu i nema kraj. Jer nije stvar u novcu, nego u navici da se stalno kuka i da se uvijek bude žrtva, čak i kad ti se objektivno popravlja položaj.
Navikli su da država bude kriva za sve. Kad daje malo – kriva je jer je škrta. Kad daje više – kriva je jer “sigurno nešto muti”. Kad ne daje – kriva je jer ne brine. Kad daje tri p**a – kriva je jer nije četiri.
I tu dolazimo do suštine: dio penzionera ne traži sigurnost, nego potvrdu da su vječno zakinuti. Bez tog osjećaja, njihov identitet se raspada. A kad im se realnost ne uklapa u narativ, onda realnost mora da se psuje.
Spajić je napravio grešku što je mislio da se materijalnim može kupiti mir. U društvu u kojem je kuknjava vrsta sporta, a nezadovoljstvo moralna pozicija, svako povećanje je samo zagrijavanje za sljedeće nezadovoljstvo.
Zato danas imamo apsurd: ljudi sa većim penzijama nego ikad, koji se ponašaju kao da im je neko oteo hljeb iz ruke. Nije im uzeto – nego im se osladilo. A kad se osladilo, onda zine još više.
I ne, ovo nije napad na starost. Ovo je napad na pohlepu prerušenu u jadikovku. Na mentalitet koji nikad ne zna da kaže: “Dobro je, može ovako.” Jer ko to kaže, kao da je izdao pravo na vječnu kletvu.
U Crnoj Gori nije problem što se daje malo ili mnogo. Problem je što kad se jednom počne davati – nikad nije dosta.

Thanks for your support. 🙏🤗🎉