Kancelarija za saradnju sa dijasporom Krusevac

KANCELARIJA ZA SARADNJU SA DIJASPOROM GRADA KRUŠEVCA UPUĆUJE APEL SVIM HUMANITARNIM ORGANIZACIJAMA U SRBIJI I ŠIROM SVETA DA SE UKLJUČE U AKCIJU I ZAJEDNIČKIM SNAGAMA PRUŽE POMOĆ UGROŽENIM DOMAĆINSTVIMA KOJA SU POGOĐENA ELEMENTARNOM NEPOGODOM RAZORNE SNAGE NEZAPAMĆENE U SRBIJI U POSLEDNJIH STO GODINA!!!

Milan Puškar

Biznismen i filantrop, osnivač farmaceutske kuće „Mylan“ u Zapadnoj Virdžiniji. Stadion Univerziteta Zapadne Virdžinije nosi njegovo ime, kao i nekoliko drugih institucija kojima je finansijski pomagao.

Ričard Milanović

Poslovni i politički lider indijanskog plemena Agva Kalijente. Otac mu je Srbin koji je u Americi upoznao indijansku princezu i sa njom dobio sina. Milanovićevo pleme važi za jedno od progresivnijih u Americi, a novac za razvoj dobijaju od kazina namenjenih bogatoj klijenteli koji su u njihovom vlasništvu na Floridi. Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger za njega kaže da je američki vizionar, iako su mesecima bili u sukobu zbog poslova sa kazinima. Na nedavnim izborima ponovo je jednoglasno izabran za vođu plemena.

Marek Đorđević

Dizajner koji je osmislio izgled „Rols-Rojsovog“ modela „fantom“, pre toga se proslavio dizajniranjem podjednako prestižnog automobila „ferari F 360“. Nedavno je napustio „Rols-Rojs“ i osnovao svoju agenciju „Marek Đorđević Inc“ koja se bavi dizajnom luksuznih brendova.

Bogdan Maglić

Nuklearni fizičar, jedan od tvoraca koncepta hladne fuzije i jedan od najbogatijih Srba u Americi. Rukovodi i proizvodnjom atomskih detektora eksploziva. Nosilac je zlatne medalje Kongresa SAD. Investirao u hotel u rodnom Somboru, ali je kasnije odlučio da proda svoje akcije zbog „loše poslovne i ekonomske atmosfere u Vojvodini“. Trenutno se bavi pitanjem femtona, minijaturnih čestica koje će se koristiti pri dijagnostici i lečenju najtežih bolesti.

Dejan Ilić

Donedavno direktor nemačke firme ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme. Dobitnik tehničkog „Oskara“ za dostignuća u poslednjem filmu o Džejmsu Bondu. Doktor fizičke hemije, dobitnik svetske nagrade za inovacije, više p**a proglašavan naučnikom i menadžerom godine u Nemačkoj, profesor na univerzitetima u Nju Džersiju, Parizu, Londonu, Gracu i Beogradu. Doprineo revoluciji u proizvodnji mini-baterija.

Vaso Despotović

Osnivač i direktor „BEO Group“ iz Australije, dobitnik je medalje časti koju mu je uručila britanska kraljice Elizabeta za njegovu pomoć srpskoj zajednici u Australiji. Poznat kao veliki humanista i jak lider u bankarskom sektoru.

Borko Đorđević

Jedan od najcenjenih plastičnih hirurga - u emisiji „Holivudski noževi“ našao se na listi top 10. Ulepšavao neke od najpoznatiji ljudi današnjice, poput Nensi Regan, Zaze Gabor, Džoan Kolins, Larija Kinga, Eltona Džona. Sarađuje sa beogradskim i niškim obrazovnim institucijama, a u Igalu otvara Mediteranski centar za plastičnu hirurgiju.

KRAJ JEDNE NACIJE

Od ukupno 11,5 miliona Srba, čak dva miliona ih živi u regionu, a više od toga širom sveta.
Beč, sa 200.000 registrovanih pripadnika našeg naroda, nosi titulu prestonice srpske dijaspore.
Od 11,5 miliona Srba, koliko ih ima u celom svetu, tek polovina živi u Srbiji, što je zabrinjavajuć podatak, budući da se taj broj vremenom osipa.
U Republici srpskoj ih ima preko milion, a u Crnoj gori 200.000, što čini trećinu ukupnog stanovništva ove države.
Gotovo četiri miliona Srba danas je u rasejanju.
– Posle devet velikih seoba, srpski narod je rasut na pet kontinenata – kaže za „Večernje novosti” Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu u prethodnom sazivu srpskog parlamenta.
– Dva miliona Srba je u našem okruženju u regionu, a dva miliona ih je u dijaspori. Mi neprestano ulažemo napore da taj narod držimo uz sebe, uz maticu Srbiju, ne bismo li jačali naš nacionalni identitet – dodao je on.
Srpska dijaspora praktično je nastala 1690. godine sa prvom velikom seobom na čelu sa Arsenijem Čarnojevićem. Usledija je i druga velika seoba 1740. sa Arsenijem Jovanovićem na čelu. Tako je nastala dijaspora u Mađarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji…
Profesor dr Vladimir Grečić navodi da je oko milion stranaca do 2014. godine dobilo nemačko državljanstvo. Među njima je i 61.936 građana Srbije. U Australiji, gde nezvanično ima 200.000 Srba, pravilno je popisana samo trećina, a čak 95 odsto naših ljudi tamo uzelo je australijsko državljanstvo. Najviše iseljenih Srba je u Beču, njih skoro 200.000, zbog čega je prestonica Austrije proglašena za glavni grad srpske dijaspore.
– Naš narod rasut po svetu ima trostruki status – govori Rade Bakračević, srpski aktivista iz Maribora.
– Srbi imaju status nacionalne manjine u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Slovačkoj, status radnika na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope i status doseljenika u prekookeanskim državama. Trenutno se Srbija bori da izbori status nacionalne manjine za Srbe u Albaniji, Austriji i Sloveniji, gde su najbrojniji kao stranci.
Bakračević upozorava na činjenicu da nerešavanjem statusa Srba u tim doseljeničkim zemljama tamošnje vlasti žele što lakše i što pre da „utope i istope”, odnosno da asimiliraju Srbe i pretvore ih u domaće stanovništvo. Naši ljudi se tome opiru tako što neguju tradiciju, ali i tako što uzimaju srpsko državljanstvo, bez obzira na to što su rođeni van Srbije.
Od devedesetih nije bilo nimalo „popularno” biti Srbin u mnogim državama. U atmosferi javnog linča, uzrokovanoj ratom na prostoru bivše SFRJ i medijskom propagandom, u iseljeničkim državama Srbi su bili oklevetan narod i krivci za nešto što nisu učinili. Zbog toga se na popisima stanovništva veliki broj njih i nije izjašnjavao kao Srbin. Tako je, na primer, u Slovačkoj po popiu iz 2011. godine bilo samo 698 Srba.

U DUHU NAJVEĆEG PROLEĆNOG PRAZNIKA, SVIMA KOJI SLAVE ĐURĐEVDAN, A NAROČITO NAŠIM KRUŠEVLJANIMA U RASEJANJU, ČESTITAMO SLAVU UZ NEKOLIKO ZANIMLJIVIH VEROVANJA KOJA ĆE VAS PODSETITI NA RODNI KRAJ
Najveći prolećni i svakako jedan od najomiljenijih narodnih praznika je - Đurđevdan. Poznati etnolog Mile Nedeljković je zabeležio da je Đurđevdan u privrednom pogledu značio početak nove poslovne godine. O tom prazniku su sklapane pogodbe za poslove u narednoj godini, pogađalo se sa momcima i slugama o uslovima najma, određivalo o udelu stočara u zajedničkoj ispaši i muži stada, izmirivane su poreske i druge obaveze.
Za Đurđevdan je proglašeno strogo primirje i nije smelo da dođe do bilo kakve zamerke među ljudima, jer bi to bio greh. Postojao je običaj da se na nekoliko raskrsnica peku jaganjci i pojede vruće pečenje. Pre sunca su se muškarci vraćali kući, a prolaskom kroz selo, tamo gde ima devojaka, skidan je i odnošen venac sa kapije, što se često čini i danas. Negde je i kapija odnošena malo dalje od kuće. To je značilo da će devojci na jesen trebati venčić kao nevesti, a da je kapija otvorena da bi mogli da dođu prosci. Oko skadanja kapije bivalo je svađa, zamerki, pa i traženje pravde preko suda…

Aleks Mačeski

Amerikanac srpskog porekla, donedavno vodio dnevne novine „Aplejn diler“ u Klivlendu. Pre dvadeset godina bio je proglašen za izdavača godine u Americi. Tokom karijere dobio je brojne nagrade. Trenutno je na čelu konsultantske kuće „Aleks Mačeski end asosijets“.

Lidija Basta Flajner

Cenjeni pravni stručnjak, supruga Tomasa Flajnera, švajcarskog eksperta za ustavna pitanja, koji je tokom pregovora o statusu Kosova bio savetnik srpske delegacije. U septembru je postavljena na čelo Međunarodnog naučnog komiteta Centra za evropsko ustavno pravo.